Dan jezika koji zaboravljamo

Baš danas je Evropski dan jezika. Jezik je “živa” stvar. Menja se, prilagođava, prihvata druge i oblikuje se shodno dinamici društva. To nije strana pojava i dobro je da postoji. Sami znate koliko je ponekad teško naći adekvatan prevod nekog određenog (posebno stručnog) termina kako bi ga prilagodili lokalnom tržištu. I tu se pojavljuju neminovne (dobrodošle) tuđice.

No, čini mi se da kriza jezika i pisma postaje sve više izražena sa novim generacijama koje više nego i jedna pre sve češće u svoje izražavanje uključuju skraćenice, poštapalice i termine koje usvajaju iz “globalnog sela” - interneta. I ovo nije samo problem Srbije. Žargon jeste neformalni deo komunikacije u određenim grupama, ali u poslednje vreme primećujem da se ta i takva terminologija sve češće koristi u “novinarskim” člancima (ne želim ovde da posvećujem prostor “kvalitetu” rada “novinara” i “urednika”). Problem je što takvi mediji utiču na vokabular populacije oblikujući ga u uprošćen niz glasova čije značenje sami korisnici najčešće ne umeju da objasne prihvatajući ga ad hoc. Ne kažem da svako treba da u svakodnevnom govoru ili pisanju koristi književni stil, ali mislim da su (opet, mlađe generacije) izgubile smisao za upotrebu termina u formalnom i neformalnom ophođenju. Tako se sve češće može sresti rogobatna formulacija “foloveri” za jednostavnu i odavno poznatu reč “pratioci” ili nekakva kovanica ne znam ni ja čega - “zapratiti” (“follow us”) i pored jasnog prevoda - “pratite nas”.

Da li je neophodno izmišljati nove reči kada već postoje jasne i prihvaćene ili nepotrebno uzimati tuđice koje zvuče bolje našem uhu (“ofis” umesto “kancelarija”) iako na izvornom jeziku znače upravo ono što je naš jezik davno prepoznao. Ovome mogu dodati i da je u Srbiji nekim ljudima sporna upotreba ćirilice kao glavnog pisma. Očuvanje pisma i sopstvenog jezika upravo bi trebalo da bude jedna od osnovnih postulata evropske različitosti ali se čini da se sve češće zanemaruje.

P.S: Neko mi može zameriti što sam ovu objavu (“post”) napisao latinicom, a ne ćirilicom koju sam pomenuo nekoliko redova ranije. Razlog nije nepodržavanje ćirilice već šira dostupnost teksta čitaocima koji ne poznaju ćirilično pismo.

Has Likes

Zdravo Igor, dobrodošli u urednike !! Srećan sam što si našao svoj put!
Dolazim iz druge istočnoeuropske zemlje koja je više ‘amerikanizirana’ nego što biste mislili - Rumunija. Mnogi obrazovani ljudi pronašli su način da u svoju govornu komunikaciju ubace reči na engleskom jeziku. Ono što je više pomoglo tome nego medijima, za koje mislim da ste pravilno identifikovali, bio je sistem titlavanja umesto da se na televiziji presnimavaju strane produkcije. To vam odgovara uhu na stranim jezicima rano.

Da li radite na nečemu što se tiče jezika ili jednostavno izražavate mišljenje?

Imajte na umu da u zemljama gde strani jezik nije toliko čest, imate ljude poput Nidhala iz Tunisa koji veruju da bi univerzalni jezik pomogao naporima u izgradnji mira:

PS Izvinite zbog grešaka, koristim Google Translate da pišem na srpskom!

Sve tocno, kao neko ko je ucio 4 strana jezika primjetio sam da se kroz jezik vidi i duh naroda koji ga koristi. On se uglavnom organski mijenja i to je zajednicko za cijeli svijet. Eto ja danas kad cujem klince kako pricaju Francuski ne razumijem mnoge rijeci, niti ih razumiju moji prijatelji kojima je Francuski maternji.
Eto i ti kazes “vokabular”, iako nema smisla u Srpskom jeziku, ali eto ako je ta rijec organski usla u jezik onda je postala dio njega. Imamo vjerojatno stotine hiljada rijeci koje imaju strano porijeklo. Eto citav Engleski jezik je latinski/francuski, Holandski je mjesavina Engleskog, Njemackog i Danskog ja mislim itd.

Sto se tice uproscavanja jezika, skracenica itd tu ima raznih razloga, jedan je definitivno koriscenje tog jezika u medijima.
Ima jedna, po meni puno gora, stvar a to je skracivanje i pojednostavljivanje knjiga od strane izdavaca.
Zasto? Pa zato sto cak i osoba koja se zeli baviti knjizevnoscu ce imati osiromasen fond rijeci ako se ta tendencija nastavi. To se odavno radi, jos je Aldous Huxley pricao o tome objasnjavajuci kako knjiga koja je 1960 godine imala 300 strana, u trecem izdanju 1990 godine ima 220 strana…
Tu su i razni proizvodi koje koristi vecina ljudi danas a koji navikavaju ljude na brzo/kratko i idu dalje…ljudi su bombardovani beskorisnim informacijama.

Ja volim razlicite kulture i jezike, mislim da je to nase bogatstvo, ali u doba globalizma kad su svi izlozeni svacemu, kulture se mjesaju i promjene u jeziku se desavaju puno brze. Danas se sve u svijetu mijenja puno brze.

Koje bi bilo rijesenje za tako nesto? Ne vrijedi cak ni podizati nivo jezika u zvanicnim medijima, danas mladi sve vise gledaju sto god zele na internetu.

Pozdrav i hvala na rečima dobrodošlice! :slightly_smiling_face:

Mislim da je problem sa jezikom prisutan svuda, a čini se ponajviše u zemljama istočne Evrope. Između titlovanja i sinhronizovanja sadržaja podrđavam prvu opciju iz dva razloga: 1) mnogo se lakše uči neki strani jezik (ne mora biti engleski, šta više posebno je korisno kod učenja drugih jezika gde se time sluša pravilan izgovor); 2) više estetski problem - upotreba jezika drugačijeg od originala u tonskom zapisu ume da izgleda i zvuči loše ako je produkcija slaba i može uticati na doživljaj samog video materijala. U Srbiji je takođe uobičajna praksa titlovanja i nisam ranije primetio toliku “deformaciju” u jeziku koliko je to postalo izraženo u protekloj deceniji.

Što se univerzalnog jezika i njegove korelacije sa mirom u svetu tiče, bez namere da nekoga uvredim kako kao osobu tako i kao ideju, mislim da je to samo fraza koju koriste i devojke na izboru za “Mis sveta” (“cilj mi je mir u svetu”). Jedan jezik ne bi promenio ljudsku svest. Tome u prilog činjenica da je sve više ljudi upoznato i koristi engleski jezik ali mir nije ništa dominantiji nego što je to bio ranije.

Lično, radio sam kao novinar i urednik u štampanim i elektronskim medijima (mada nisam baš toliko star :thinking:), na copywriting-u, pisao knjige, učestvovao na različitim konferencijama, a danas sam posvećen učenju drugih jezika i radu na Google Prevodicu.

Na kraju, nekoliko reči i o ovom i drugim Google proizvodima koji koriste veštačku inteligenciju i prilagođavanje lokalnim tržištima. U poslednjih par godina evidentno je poboljšanje ove platforme u jasnijem prilagođavanju i smislenom kontekstualnom prevođenju, tako da je prevod Vaše objave sasvim prihvatljiv. Ipak, ne znam koliko ste upućeni u sistem popunjavanja same baze rapoloživih reči. Naime, ovde takođe može do izražaja lični vokabular (dakle upravo taj sporni detalj) pojedinca: samu platformu možemo zamisliti kao prazno platno gde na jednoj strani imamo reči ili delove rečenica koje su korisnicima ponuđene za prevod na maternji ili drugi jezik koji poznaju. Nakon što učesnik unese svoju definiciju prevoda, sistem proverava da li se takav prevod poklapa sa prevodima drugih korisnika i označava je tačnim. Takođe, reči se stavljaju na raspolaganje drugim krosicnima da ih provere i označe kao pouzdane. Iako je način učenja veštačke inteligencije očekivan, mi sami ne radimo na tome da je naučimo pravilnim rečima već iskrivljenim varijetetima koji će onda zaista postati važeći.

Has Likes

Pozdrav,

Tuđice u jeziku su očekivana pojava, a ako gledamo kroz istoriju ne samo latinski već i grčki su ostvarili izuzetan uticaj na druge jezike (i kulturu). I to je prirodno.

Uređivanje knjiga i njihovo skraćivanje je možda i posledica poznate internet skraćenice TL;DR (too lond; didn’t read). Mlađe generacije jednostavno nemaju razvijenu naviku čitanja, a pažnja im je rasuta tako da im sve što je duže od objave na Facebook-u (nekoliko redova) predstavlja zamor (time se odlično pozabavio Nikolas Kar u knjizi “Plitko”). Ako se neko želi baviti književnošću, imaće dodatni podstrek da pronađe obimnija dela ukoliko ga to stvarno interesuje, što je opet pitanje stvarne želje.

Konstatacija da se danas kulture mešaju, a promene u jeziku se dešavaju puno brže je poznata i tačna, ali ne opravdava nepotrebno prisvajanje reči.

Rešenje zapravo leži u onima koji žele da doprinesu očuvanju jezika i to ne na “agersivan” način - upornim i nametnutim korišćenjem, već prihvatanjem evolucije: savremene tehnologije (uključujući veštačku inteligenciju) predstavljaju nespornu budućnost, onda je na nama da tu veštačku inteligenciju naučimo (napunimo) pravilnim rečima i pismu. Mislim da bi jedan jednostavan korak takođe bio i kada bih u tvojim objavama video “kvačice” - ne misliš li da je i to uprošćavanje jezika?

Has Likes

Pa da, sad je pitanje da li pravimo proizvode koje ljudi traze jer su mladje generacije takve ili se ljudi mijenjaju zbog proizvoda/alatki koje su naviknuti da koriste a koji mozda zaglupljuju ljude? :slight_smile: Idiocracy je bas odlican film na tu temu :slight_smile:

Svidja mi se ideja koristenja savremene tehnologije, zvuci prakticno i izvodivo da mi naucimo vjestacku inteligenciju pravilnom pismu pa da se tako prenosi dalje siroj masi.
Po trenutnoj metodologiji doduse to nije izvodivo ako se gleda prijevod korisnika i uporedjuje sa drugim korisnicima. Tako ce opet doci do promjena kojima smo svjedoci.

Sto se tice kvacica, ne vidim potrebu za njima u mom postu a in u vecini tvog. Dovoljno je osnovno razumjevanje jezika i neka logika da bi neko shvatio da ziv jezik ne znaci bukvalno ziv ili da agresivan nacin ne znaci nasilan vec u ovom kontekstu znaci dominantan, nametati nesto ljudima protiv njihove volje :slight_smile:. U zadnih 15ak godina rijetko citam nesto na nasem jeziku pa necu pricati za novija izdanja ali citam puno od seste godine i ne sijecam se bas toliko koristenja kvacica u knjizevnosti ili potrebe. Mozda i grijesim doduse.

Ako pod izobličenim sortama mislite na pojednostavljeni i osiromašeni vokabular, u potpunosti se slažem! Po mom mišljenju, to znači da će jednostavniji i manji broj reči u nekom jeziku biti jezgro tog jezika, a mnogi drugi (smatraju se previše arhaičnim, književnim itd.) Propadaju jer postaju zastareli u savremenim masovnim kulturama. Ili imate bolji primer?

Pozdrav, @Igor
Vrlo zanimljiva tema, pogotovo jednom filologu! Ono sto se ja cesto zapitam jeste sta bi rekli Srbi iz 1767. godine o jeziku koji se govorio 1950-ih (koji mi danas uzimamo za reper, i za “ispravan”). Ne znam zasto, ali imam osecaj da bi rekli isto sto i mi danas za ove promene kojima svedocimo. :slight_smile:
Svakako sjajan text i jako zanimljiva tema! U Beogradu ce se u novembru odrzati prva Edgeryders radionica. Da li ste culi za to? I da li cemo se upoznati tamo?
Pozdrav!