rodjen u Beceju, tu sam i odrastao, ozenio se, dobio dvoje dece (kcerku i sina).Preduzetnik sam, uspesno sam razvio porodicni biznis. Imamo vise vremena da provedemo zajedno kao familija. Polazak u preduzetnistvo je jako velika zivotna skola. Ja sam, kao i svi u pocetku, napravio mnoge greske. Greske se desavaju, svaki dan ucimo i to je za mene normalno…to je ciklus zivota i neizbezan proces.
Veliki problem je odlazak mladih iz Srbije. Eto mnogi iz Beceja odlaze u Madjarsku, a ja znam da iz Madjarske mladi odlaze dalje na zapad takodje. Nazalost, niko mladima ne govori kako je stvarno tamo na zapadu i ne pricaju o problemima koje tamo srecu. Mnogi zive i u gorim uslovima nego u Srbiji ali ne zele o tome pricati. Mozda bi kad bi znali sta ih sve ceka napolju odlucili i ostati u kuci. Bio sam clan izvrsnog odbora udruzenja preduzetnika. Tako sam dosao u kontakt sa udruzenjima iz civilnog sektora (pre vise od deset godina). Tako sam se nasao u jednom drustvu (bilo je nas 8) koje je zelelo uciniti nesto dobro za svoj grad, sto je bila i moja zelja. Osnovali smo udruzenje i krenuli sa radom. Podrzavali smo jedan drugoga i radili kao ekipa, to nam je bilo jako vazno i omogucilo nam da guramo napred.Resili smo da predjemo na edukaciju i vrlo brzo smo dosli do pozitivnih rezultata, pocele su nas zvati skole sve vise i bili su zadovoljni. Od 8 osnivaca udruzenja ostala su samo 3, ostali su otisli u inostranstvo. Na zalost nisu imali energije vise i strpljenja da sacekaju da stvari krenu na bolje. U medjuvremenu smo naravno dobili mnoge nove clanove a ja sam postao neka vrsta voditelja udruzenja. Ekologija i iskoristenje obnovljivih materijala nije moja struka ali jeste strast i vazna tema za sve nas. Imamo samo jednu zemlju, ona nam daje sve tako da je odgovornost svih nas da se brinemo o njoj.Mi u Srbiji imamo zakone za zastitu okoline ali nazalost u Srbiji se ti zakoni ne postuju niti drzava gura. Cesto firme gledaju da ustede na tome i drzava im gleda kroz prste. Udruzujemo se sa drugim udruzenjima koja za misiju imaju ocuvanje prirode (zelena stolica, prisustvuju u skupstini u Srbiji ali bez ucestvovanja osim ako nije pitanje direktno vezano za ocuvanje okoline). Ministri cak imaju obavezu da nas saslusaju, ali niko nema obavezu da nesto i uradi po tom pitanju.
Ako mi guramo fabrike da ugrade filtere na primer, oni ce da daju otkaze ljudima da nadoknade troskove vezane za ugradjivanje filtera. Na kraju je regulacija na jako niskom nivou da se zadrze radna mesta.Takodje mi nemamo posebno ministarstvo za zastitu prirode. Taj deo je uvek prikljucen nekom drugom ministarstvu, oni se kao bave zastitom prirode ali u praksi se to ostavlja sa strane. Svi znaju da problem postoji ali niko ne nudi resenje.
Postoje takodje razna resenja za vecu efikasnost, iskoristivost otpadnih materijala. Mogli bi da iskoristavamo bio otpad za stvaranje komposta i to prodajemo. U okolini ne postoji takvo postrojenje. Mi u Vojvodini nemamo adekvatan vetro zastitni sloj zemlje, tako da tu plodnu zemlju vetar raznosi drugde. Mogli bi da sadimo drvece da to sprecimo ali to se ne radi.
Zelim da na radionici bude isto prakticnih primera sto se sve moze napraviti. S obzirom da je jedna od tema kreativnost, mi mozemo da vam pokazemo sta je sve moguce napraviti od materijala koje drugi ljudi bacaju. Nemam specificna ocekivanja, ako mogu da pomognem i doprinesem na neki nacin ja cu to rado uciniti. Videcu kako ce se stvari odvijati u Beceju pa cemo da vidimo kako cemo dalje. Ja imam par predloga ali to cemo ostaviti za posle
Hvala na prici i dobrodosli u zajednicu!
Hvala Vam i za Vasa zalaganja.
Ovo je tema koja se uskoro nece vise moci zaobilaziti. Ne znam ni kad ni kako ce se to resavati ali znam da to nije razlog da mi vec sada ne radimo na tome.
Drago mi je sto cemo se upoznati u petak!
Pozdrav!
Ćao @kiszoltan8
Ekologija je veoma bitna tema za sve ljude na svetu, te bih se priključio diskusiji ovde iako sam video da postoji odeljak o radionicama u Bečeju.
Hteo bih da podelim neka saznanja, zapažanja i mišljenja na temu ekologije. Možda već i imaš neke od ovih informacija o kojima ću pisati. Fokus je na Srbiji.
Reciklaža: pošto ona spada u delatnost privatnog sektora i relativno je nova grana u industriji, u Srbiji je na mnogo niskom nivou. Možda najznačajnija 2 razloga: 1. Potreba za dozvolom za transport otpada koje izdaje Ministarstvo čega god. Poljoprivrede i ekologije? Ta dozvola se ne dobija lako iako je reč o neopasnom otpadu i često repromaterijalu raznih proizvodnji. Neki je ne dobiju u opšte, pa je to najveća prepreka što npr. mala udruženja ne mogu ni da počnu da sakupljaju otpad i legalno prevoze, a da ne pričam koliki je problem firmama koje imaju škart a ne uspevaju da dobiju dozvolu. Naravno ima tu još papirologije/birokratije kao i za razne druge preduzetničke aktivnosti. 2. Netransformisana javna komunalna preduzeća. Nije poenta samo da skupe i bace na deponiju, već umesto na deponiju da kad sakupe otpad, da ga klasifikuju donekle obrade i postanu snabdevač industrije. To se radi tako što bi svi građani kod kuće počeli klasifikaciju. Ko klasfikuje plati malo ko sve smulja na gomili plati veću cenu računa. I to sam rešio! Na žalost nemamo nigde proizvodnju stakla npr. A staklo je jedan od veoma zahvalnih materijala što se tiče reciklaže, a zbog hemijske postojanosti koristan materijal. Njega je mnogo bolje reciklirati nego praviti. Isto je i sa šutom koji može da se reciklira u neki nov građevinski materijal… Naravno, svaki proizvod ili poluproizvod ima neku specifičnost i isplativost u ponovnoj proizvodnji, pa sad ne bih različitim materijalima.
Što se tiče prelaska na čistije i obnovljive izvore energije, mislim da tu nema puno da se priča jer je jasno da opet država kroz politike to treba da i finansira i podstiče dobrim pravnim okvirom.
E sad, moj fah. Rešenje za industrije koja zagađuje. Priča o filterima ili postrojenjima za preradu tečnog otpada (organskog ili neorganskog) je po meni bezveze, jer nigde niko na svetu nije nekog naterao da troši na stvari koje ne donose profit. Ima i dobrih primera firmi koje ne zagađuju, naravno. Nema tog zakona, inspekcije ili kazne koji će biti uspešni. Po meni su tu 2 rešenja. Prvo, industrijske zone treba da imaju neku vrstu javno-komunalnog postrojenja koje će obrađivati otpadne vode. Sprovedu se cevovodi od svake firme do tog postrojenja i svi plaćaju nešto tu uslugu. Drugo, možda i bolje, da se daju subvencije firmama kako bi od generisanog otpada pravile nov proizvod ili poluproizvod. Npr. industrija hrane bi od svojih nusprodukata mogla u nekim reaktorima ili kako god da pravi kompost.
Oprema za tretman voda je poslednjih godina postala veoma dostupna te postoji sijaset proizđača i firmi koje instaliraju postrojenja, te je greota čak i prerađenu čistu vodu prosipati nazad u prirodu. Bukvalno ima mogućnost i da se mineralizuje koliko treba i da se vrati npr. u vodovod za ponovnu upotrebu ili da recirkuliše u samom postrojenju.
Posebno dobra stvar kod kanalizacija je što pri takvom tretmanu voda može da se skuplja i izmet i dobija metan.
Zaključak tj. šta da se radi?
Sva zelena udruženja moraju da se uključe u lokalne politike ali na državnom nivou i bukvalno da traže da se novac usmerava na ekološke projekte i transformaciju komunalnih preduzeća i ukidaju monopolistički i štetni zakoni. Širenje svesti i poneka akcija skupšljanja bačene plastike nemaju nikakvog efekta. Znači, ne samo edukacija dece već edukacija i promovisanje politika odraslima i donosiocima odluka. Mislim da su na taj način i nastale zelene stranke jer je tema mnogo bitna a traži velike ljudske i materijalne resurse, a onda se godinama čekaju rezultati. Svestan sam da je to teško i da nam je okvir za političko delovanje blago rečeno u kurcu, s oproštenjem. … ali nema planete B.
Slodno me cimajte ako mislite da mogu da pomgnem vezano za tehnologiju ili obrazovanje.
Pozdrav iz Srema
To mi izgleda kao rjesenja koja traze malo vise vremena. Da li mislis da je moguce da se na manjoj skali to pocne raditi i pokazati prakticnost i ekonomska isplativost?
Kako je zakonski definisan otpad? Siguran sam da se moze zaobici taj problem na manjem projektu kroz stvaranje kreativnog procesa .
Da, tako je na zapadu. Na primjer, vrece za mjesani otpad kostaju 20 evra 10 komada a vrece za samo plastiku su 2 evra 20 komada . Ljudi automatski da ustede gledaju da base sto vise plastike mogu u plasticne vrece da ne trose vise.
Uf. Pa može, ako bi imali zaokruženu proizvodnju koja bi davala gotov proizvod daleko skuplji od samog materijala. Npr. neka 3d štampa i neke cnc mašine + ekstruderi… U suštini nije čak toliko problem da neko u lokalu prevozi već je problem cena tog prevoženja - gorivo, koje predstavlja značajan trošak.
Evo male priče iz sela zvano Belegiš: pre 6-7 godina neka ekipa ljudi je registrovala udruženje koje bi se prvenstveno bavilo pitanjem ekologije. Glavna akcija im je bila da sakupe otpad sa obale Dunava i u selu da očiste prljava mesta. Dosta ljudi im se priključilo, osnovci, lovci i neki meštani. Par puta su jednom nedeljno sakupljali plastiku koju su im meštani ostavljali ispred kuća. Mada velika većina nije. Kako su sakupili puno plastike morali su da je ispresuju. Kupili su malu polovnu presu za npr 700 eur. I ona im se isplatila za 2 t presane plastike, jer presana plastika je tada imala vrednost oko 350 eur/t. Pošto su sve radili volonterski i potrošili i svoje novce za funkcionisanje i pokretanje posla, a sav novac koji im je ostao dali su školi, tj kupili su đacima sportsku opremu i ne sećam se za šta su još nešto novca potrošili. Uglavnom nisu dugo trajali iz raznih razloga, te u suštini na nekom lokalnom nivou može donekle biti isplativo taman da udruženje bude održivo tj. da finasira svoje delovanje.
Svidja mi se ta ideja, tako nesto sam imao na umu. Lakse izvodivo za poceti a mi cemo probati napraviti bolji poslovni plan…odrziviji . To je najvaznija stvar da projekat opstane.
I imamo mnogo o čemu da govorimo. Naravno istina je da mora da postoji dobra volja donosioca odluka koja je neretko potstaknuta nekim finansijskim poklonom ako se razumemo. Avaj ono o čemu razmišljamo već neko vreme, bar što se tiče te priče otpada, jeste integracija udruženja sa operaterom koji ima dozvole, i u kooperaciji sa CSR timovima većih firmi iz industrijske zone doći to tog nekog održivog modela - oni nama otpad kao donaciju mi operateru otpad preko preduzeća osnovanog samo za tu svrhu, operater plaća cenu otpada preduzeću, a preduzeće donira udruženju. Tako nekako. Ima posla da se razradi. Posedećemo na kafi pa ispričati taj deo.
Što se energetskog sektora tiče ima taj ZEZ model - zelene energetske zadruge, već probano u HR i ovde u RS u Šapcu. Izguglaj pa reci šta misliš.
Sa primerima dobre prakse i zelenim ekonomskim modelima možemo menjati lokalne politike u smeru koji mi ovde želimo, jer tako naravno donosi keš i opštini i NGO.
Win win situacija.
Cimajte slobodno ako šta treba
Mladen Inđijativa
Ćao Mladene,
Sad sam baš gledao šta je ZEZ model i nije mi baš jasno… Kapiram samo da su ljudi uz novčanu podršku nekih fondova dobili novce za solarne panele? Ili dobijaju novac za sve što ima veze sa zelenim idejama? Ako je ideja umrežiti se sa ekipom iy Zagreba pa tražiti grantove za proizvodnju zelene E ili neku reciklažu, onda je to dobra ideja .
Svakako mogli bi se videte na kafičajpivuvinu da li u St Pazovi ili Inđiji.
Ne baš ali slično. Pravi se neka vrsta investicionog fonda, i tu ubacuje novac ko god želi. Skupi se određena suma dovoljna da se projekat odradi, i korisnik projekta tj ti koji su dobili panele plaćaju sledećih nekoliko godina struju kao što su dosad kako bi isplatili investitore sa određenom vrstom male kamate. Nakon tog perioda njima ostaje solarno postrojenje a investitori izlaze sa malim profitom. Win win situacija. samo treba proveriti čitavu finansijsku pozadinu procesa - porezi, dodatne naknade … I tako na različitim lokacijama pripremaš teren kada počne distribucija da otkupljuje struju iz viška , a to će se kad tad desiti. Projektom od fondova EU uz pomoć edgerydersa možemo odraditi analizu i osnovati neku vrstu socijalnog preduzeća koje će nalaziti potencijalne klijente i uvoditi ih u sistem. Zaposliti par ljudi. Bukvalno biti posrednik i vršiti monitoring da sve ide kako treba. MOgu da ti razrađujem ovde ideju još 3 sata tako da trebamo neki sastanak ili skype svi koji bi ovo radili
Ta dozvola se ne dobija lako iako je reč o neopasnom otpadu i često repromaterijalu raznih proizvodnji. Neki je ne dobiju u opšte, pa je to najveća prepreka što npr. mala udruženja ne mogu ni da počnu da sakupljaju otpad i legalno prevoze, a da ne pričam koliki je problem firmama koje imaju škart a ne uspevaju da dobiju dozvolu. Naravno ima tu još papirologije/birokratije kao i za razne druge preduzetničke aktivnosti. 2. Netransformisana javna komunalna preduzeća. Nije poenta samo da skupe i bace na deponiju, već umesto na deponiju da kad sakupe otpad, da ga klasifikuju donekle obrade i postanu snabdevač industrije. To se radi tako što bi svi građani kod kuće počeli klasifikaciju. Ko klasfikuje plati malo ko sve smulja na gomili plati veću cenu računa. I to sam rešio! 
Na žalost nemamo nigde proizvodnju stakla npr. A staklo je jedan od veoma zahvalnih materijala što se tiče reciklaže, a zbog hemijske postojanosti koristan materijal. Njega je mnogo bolje reciklirati nego praviti. Isto je i sa šutom koji može da se reciklira u neki nov građevinski materijal… Naravno, svaki proizvod ili poluproizvod ima neku specifičnost i isplativost u ponovnoj proizvodnji, pa sad ne bih različitim materijalima.
