Док су моју некадашњу државу бомбардовале европске државе 78 дана, чинило се да су Срби (и још неки уз њих) стварно заслужили бестијално бомбардовање на крају 20. века. Убеђивали су нас да је то за наше добро. После тога ће све бити боље. Пријатељи из родбина из ЕУ је у неверици причала телефоном и преко скајпа како смо ми Југословени (Срби, претежно), ненормални, шта то радимо, зашто је Милошевић још на власти и друге неке небулозе. Чинило ми се тада да смо заиста ми нека чудовишта, али ја то заиста нисам тако видео. Како је мој комшија Михајло чудовиште, отац двоје детета, радник, нормалан човек. Али, не, он је био чудовиште. И он је бирао чудовишта и радио чудовишне ствари. Схватао сам то превише лично.
А онда се поновило са још многим државама, по истом калупу, на исти начин.
Једноставно, у ЕУ је владало једноумље, влада и даље - прича се само о стандарду, али не и о томе одакле долазе толике избеглице, зашто ЕУ авиони лете негде тамо, бацају бомбе, на кога, када, колико, зашто? Никоме то у ЕУ није ни јасно ни битно. Важно да су комесари рекли да је то у реду и демократски. Ван памети.
И ево и данас је тако. Свака другачија вест од комесарске је - троловање, посебно - руско троловање. Где је мозак? Где су сви они европски мислиоци нестали? Једноставно, као да је реч о неком афричком народу, а не о европским народима. И када сам код афричких народа - колико ЕУ грађана уопште зна да је ту “преко баре”, у Африци, управо ЕУ, односно њена економија направила и даље прави глад, беду, сиромаштво, екслопатацију, смрт, патњу? Изгледа да никога није брига докле год је стандард добар. Поставља се морално питање које би само Кант поставио, али не би добио одговор: како могу да тврдим да живим у благостању ако моји суседи ту у Источној Европи или Африци живе бедно и сиромашно? Одговора нема.
Slazem se u mnogo cemu, osim u tome da nikoga nije briga dok god je dobar standard. EU trosi ogromne kolicine novca na stvaranje misljenja stanovnistva, prema tome ne bi trebao kriviti ljude koji su u ogromnoj masineriji vec decenijama i nisu svijesni sto se desava.
Doduse ti si sad rekao kritiku. Sto bi bilo rjesenje na ovaj specifican problem? 
Da li imas neku ideju koja vodi ka osvijescivanju stanovnistva u EU? Ili mozda restrukturaciji EU? Razni ljudi pricaju o tome i stvaranju novih oblika demokratije, kao Varoufakis na primjer.
Iskoristiti razvoj tehnologije i pustiti narod da odlucuje o vaznim pitanjima preko online platforme za referendume sa njihovom elektronskom licnom kartom? Da li to uopce ima smisla ako vecina stanovnika nije informisana i zivi u izmisljenoj stvarnosti, stvorenoj radi raznih interesa?
Nije politika ni sistemi tako jednostavna. Ranije je jos i bilo neke ravnoteze izmedju ekonomske moci privatnika i moci javnog mjenja u vidu glasova koje su politicari trebali da bi vladali. Vec duze vrijeme ekonomska moc privatnih lobija je toliko porasla da oni bezkompromisno vladaju kroz politicare…danas se sve moze kupiti. Kombinuj to sa atomizacijom drustva o kojj Chomsky uveliko pise i dobijes jako losu situaciju sto se tice ravnoteze moci.
I naravno da mozes zivjeti u blagostanju iako ljudi negdje drugdje zive bedno i siromasno. Osjecati se uzasno zbog toga je bespotreban utrosak energije. Blagostanje je po meni necije unutrasnje stanje i moze se steci i u siromastvu naravno. Mnogi bogati ljudi ga nemaju tako da mi mozemo mjeriti samo sopstveno blagostanje.
Takodje, ako si svijestan nevolja drugih ljudi i ne svidja ti se ta situacija mozes uraditi samo dvije stvari:
- Uraditi sve sto je u tvojoj moci da bi promjenio tu situaciju ili je poboljsao. Ako ne uspijes onda je mozes samo prihvatiti, znajuci da si uradio sto je u tvojoj moci
- Prihvatiti tu situaciju ako ne zelis nista uraditi povodom toga, i prihvatiti posljedice te svoje odluke
U oba slucaja ishod treba da bude taj da se ti ne osjecas mizerno zbog necije nevolje. Sve ostalo je utrosak energije koji ne donosi nista dobro, ni tebi ni drugima.
Govoriti da ne mozes biti srecan dok drugi pate a ne raditi nista povodom toga nema smisla i dvolicno je jer svako na ovom svijetu tezi ka tome da bude srecan (ne govorim, naravno, da je to slucaj kod tebe jer nemam pojma ko si ). Samo sam se nadovezao na moju tezu iznad.