Šarolika zbirka kratkih zapisa koja je pred vama predstavlja precizan presek sudbina i razmišljanja sedmoro ljudi koji su osetili stvaralačku potrebu da iznesu svoj stav. Nebitno je da li se radi o poslovnoj ženi, službenici za šalterom u pošti, evro-nomadu dvadeset prvog veka, novinaru, arhitekti sa vizijom, ekološkom aktivisti ili ženi koja je donela smelu odluku da napusti prestonicu – sve njih spaja motivacija, pogonska snaga pa i usud pravih kreativnih ljudi: da ne stvaraju samo zato što hoće, već zato jer moraju, zbog toga što ih, modernim rečnikom rečeno, stvaralački „neizdrž“ goni da u pola noći ustaju iz kreveta da bi zabeležili svoje misli.
Tobogan ovih kratkih pripovesti će vas provesti kroz savremenu srpsku stvarnost. Ona je prikazana u svom pravom svetlu: na putu kroz ispovesti autora ćete proći kroz senke, obasjane, svetle prostore, kao i one u polusenci. Svaki zapis je nastao kao plod želje da se sa drugim članovima zajednice na „Edgeryders“ platformi podeli ono što je svaki autor smatrao važnim: brige, dostignuća, zebnje, prkos i optimizam.
Neke beleške imaju formu eseja, neke odražavaju tok svesti naratora, neke predstavljaju sažete lične ispovesti, neke su poziv na pobunu, ali sve poseduju jedinstvenu crtu nemirenja sa postojećim stanjem i obeležene su željom za promenom. Najveći broj njih ocrtava optimizam autora i, da parafraziram Zoe Vilijams, kolumnistkinju londonskog „Gardijana“, spoznaju da, koliko god se trudio, nećeš uvek biti u stanju da kontrolišeš ishod, da će biti neuspeha i bolnih trenutaka, ali da te to ne sme sputati da nastaviš i dalje, motivisan svojim delima, idejama, ambicijama i planovima.
Prvi zapis je životna priča mladog čoveka koji se oseća kao kod kuće u svim zemljama bivše Jugoslavije, u širokom balkanskom prostoru za koja ga vežu, paradoksalno, i najlepša i najružnija sećanja; koji piše šarmantnom mešavinom srpskog i hrvatskog, što i jeste njegov pravi identitet, i kroz čija razmišljanja provejava postojani optimizam i ogromno razumevanje i praštanje.
Druga pripovest je obojena elegičnijim tonovima i ocrtava zabrinutost mladog novinara koga je istorija ovog podneblja pronela kroz mnoge bure: od rođenja u „najboljoj zemlji na svetu“, preko odrastanja u burnim devedesetim, do sazrevanja u neoliberalnom sistemu koji predstavlja opštu i nepravednu, bezosećajnu crtu kako uslovno demokratskih režima u prvoj deceniji ovog stoleća, tako i sadašnjeg režima beskrupuloznih neznalica, skorojevića i populista. Ali, kako odgovoriti na pitanje koje autor s pravom postavlja: kakva će biti moja starost ako je sadašnjost ovako mračna?
Treća priča predstavlja ispovest žene zarobljene u vrzinom kolu vladavine povlasticama i ucenama, visoko obrazovane radnice na poštanskom šalteru koja svoju karijeru vidi kao besplodno trčanje hrčka u točku u kavezu, koja je obeležila svaku stavku na spisku tradicionalnih vrednosti a zauzvrat bila kažnjena nepravdom, nipodaštavanjem i anksioznošću. Nažalost, ni ovde nema odgovora na nemo pitanje autorke: Zašto?.
Četvrta beleška ima sasvim drugačiji kolorit: u njoj se prenose iskustva iskorišćene sjajne prilike za razvoj službe za dostavu hrane u Novom Sadu. Novonastale promene navika u ishrani u „novom dobu“ ljudskog društva otvorile su prostor u koji je naša autorka hrabro zakoračila zajedno sa svojim mužem, izašavši u susret ovim promenama. Još bolje: sebe vide kao vizionare i učitelje koji obučavaju kuvare, u televizijskim emisijama podučavaju decu i roditelje o dobrobitima zdravih obroka i „žive svoju bajku, baš ovde u Srbiji“.
Peto zapažanje govori o eskapizmu modernih mladih ljudi na pragu četrdesetih, izmučenih otuđenošću i usamljenošću stanovnika velikog grada u paradoksalnoj samoći, iako žive u ljudskim košnicama i okruženi su stotinama hiljada ljudi: izbor „otići iz Beograda ili ne“ nije bio lak. Iako kroz tekst provejava zebnja autorke da li je donela pravu odluku, bila je dovoljna jedna poseta prestonici koja je otvorila branu „sećanja na sva čekanja, stajališta, autobuse, iznajmljene stanove…“, da bi se shvatila ispravnost teško donete odluke.
Šesto iskustvo predstavlja svojevrstan „poziv na oružje“ u borbi protiv onoga što autor – ekološki aktivista – smatra teškim bolestima čitavog društva: konzumerizam, bezukusnost i štetnost industrijski gajenog voća i povrća, pohlepa koja vodi uništenju prirode i ekocidu, agroindustrijski giganti nasuprot tradicionalnom uzgoju biljaka i životinja koji se dokazao kroz vekove. Uprkos putu koji je težak i trnovit, poruka glasi: empatija uvek pobeđuje, posebno ako je praćena rešenošću i verom u ispravnost sopstvenih uverenja.
U sedmoj crtici, autorka iznosi viziju bolje, zelenije budućnosti naših gradova kroz preplitanje ljudskih i prirodnih tvorevina u urbanoj sredini, kroz „zeleni koncept stanovanja“ koji se, sa zadovoljstvom uočavam, otelotvorio u praksi. Za one koje žele da saznaju više, autorka i ja postavljamo pitanje: šta su „zeleni krovovi“ i kakav je njihov uticaj na efekat toplotnih ostrva u velikim gradovima?
Autori dolaze iz različitih socijalnih miljea i različitih su godina. Kroz sopstvena pozitivna i negativna iskustva prikazuju društvo dvadeset prvog veka (ne samo u Srbiji; ova iskustva se mogu sagledati kao kroki crteži ljudskog društva u celom svetu), u njegovoj pravoj svetlosti. Tekstovi potvrđuju da je čovek društveno, saosećajno biće koje se najbolje oseća u zajednici, da razmena iskustava predstavlja odgovor na pitanja koja se, možda, ustežemo da postavimo, a da ruka pružena da nas izvuče kada tonemo ili podstakne kada smo na ispravnom putu predstavlja onu pravu pomoć koja nam je potrebna.
DOWNLOAD:
Book draft_Wellbeing in Europe (Ser).pdf (537.8 KB)
Sarađujte s nama u kompletnoj verziji Dobrobit u Evropi: Vodič za zajednicu - koji će biti objavljen 2022.
→ Ostavite komentar ispod i odgovorite na ovo pitanje: Šta vas je najviše impresioniralo u priči koju ste pročitali i zašto?