Deluje kao da se svi mi u Srbiji bavimo istim temama. Bar pričamo o njima. Deluje kao da svako od nas ima jasnu sliku o situaciji, a da li je tako? Koliko nas zaista izlazi iz svog balončića i ima sliku kakav je život u selu pored Pirota? Generalno se naša priča svodi na ukazivanje na probleme i na večitu temu u Srba ‘Da li spakovati svežanj i kupiti kartu u jednom pravcu?’. Ima onih koji su više radoznali i, čini se, uživaju u istraživanju cele ove situacije na terenu sa svim bizarnostima a sa prizvukom nade. Dušan Čavić i Dušan Šaponja u narodu poznatiji kao Marka žvaka, već godinama dele sa nama svoju žeđ za istraživanjem i upoznavanjem našeg okruženja. Postojala je, ne tako davno, neka Srbija koja je bila za nijansu ugodnija od ove sada i tada su imali svoju TV emisiju u kojoj smo uživali, smejali se i tražili lepotu tamo gde se čini da je to poslednje mesto gde bi lepota boravila. Pošto je došla Srbija koja je preuzela bizarnost kao mainstream, to je jedino što nude TV prijemnici ovih dana, nisu imali izbora već su se sklonili sa malih ekrana i plivaju u drugim vodama. Njihov YouTube(https://www.youtube.com/user/dusancavic ) kanal je teško opisati ali znamo koji su ljudi koji prate njihov rad a kojima je to nezanimljivo. Učesnici u reportažama su i jedni i drugi. Osim zanimljivih reportaža tu su ‘daj da pomognemo sami sebi’ iliti, što bi rekli naši stari ‘DIY videa’. Recimo tu je video o tome kako da sami asfaltirate rupu u svojoj ulici i hvala im na tome! Videćete ih i kako se bore za očuvanje zelenih površina tako što skupljaju potpise građana. Gibanicijada, jepurijada, sačijada, gulašijada, prasijada… Kao što vidite i hrabri su momci, jer nakon ovakvih Srpskih okupljanja vegani savremenog društva bi imali traume do kraja života.
Odgovorili su na nekoliko pitanja, evo šta kažu:
*Kako bi voleo da te opisuju kad nisi u prostoriji?
Čavić: Što mi je poznat ovaj… Jesmo ga videli negde?
Šaponja: Jaoooo, što se podmladio!
*Šta kažeš sebi kad je situacija bzvz a ne možeš ništa da promeniš?
Čavić: Uglavnom pokušam da odem, da se izvučem ko puvanjak, a kažem sebi “Zar opet?”.
Šaponja: “Nisi mogao da znaš da nisi otišao tu i da nisi prisustvovao tome, ne moze to da se predvidi.”
*Na koje svoje uverenje si ponosan? Neko koje nema veze sa onima kojima su te roditelji&co učili, a donosi ti wellbeing.
Čavić: Ponosan sam na to što verujem u normalno društvo gde se vrednuju rad, sposobnost i kvaliteti a ne korupcija i pripadnost interesnim grupama ili političkim partijama.
Šaponja: Ne znam sad da li sam baš ponosan ali znam da mi je drago što se osećam pre svega kao građanin planete Zemlje pa onda svega ovog ostalog.
*Kako se osetiš kada napustiš granicu Srbije?
Čavić: Malo mi đipne patriotozam ali osetim se dobro, rasterećenije. Osetim se kao stanovnik planete. Putovanja su uvek dinamična, što mi se sviđa, pa osetim uzbuđenje i ozarim se!
Šaponja: Isto se osećam kao i pre napuštanja granice. Možda malčice divljije, ono kao, malo pušteniji s lanca.
*Šta je to što ovde škripi? Ne na nivou politike i ekonomije, nego na nivou pojedinca.
Čavić: Korupcija. Svest da uvek postoji mogućnost kako do nečega doći a da to ne bude legalnim putem. I nekultura!!
Šaponja: Mislim da ovde škripi manjak nekog entuzijazma, odnosno tog nekog preduzetništva.
*U čemu uživaš ovde? Šta sa ponosom pokažeš strancima sa “Vidi, BRE!!!”?
Čavić: Uživam u prirodi. Prelepa nam je priroda, posebno ruralni predeli, netaknuti. A kažem im “Vidi, bre!” kad im pokažem Romska naselja. Oni su ljudi veseli i žive punim plućima.
Šaponja: Ponosan sam na našu neposrednost i gostoljubivost i naravno na sve hedonističke stavke. “Vidi bre kako možeš da jedeš za medalju za male pare a ne tamo kod tebe gde te oderu a osrednja klopa…ili cirka.”
*Da imas magični štapić šta bi ubacio svakom građaninu Srbije u glavu?
Čavić: Ubacio bih im sposobnost da rasuđuju svojim mozgom i da traže uvek više izvora informacija pa da sami zaključe. I onemogućio bih im da veruju bilo kom političaru!
Šaponja: Slažem se sa Čavićem, ubacio bih im sposobnost kritičkog mišljenja i da više pažnje posvećuju prevenciji svega, zdravstvenoj pre svega, da se kreću više.
Bolje ćemo ih upoznati 23. novembra na EdgeRyders radionici u Beogradu gde će Dušan i Dušan biti učesnici i tada ćete moći da ih pitate šta god vas zanima. Vidimo se tamo!
Registrujte se i obezbedite svoju ulaznicu Edgeryders Forms
