Kako je prosla prva EdgeRyders radionica u Beogradu.

Tamara

Dobrodoslica svim clanovima i zhvaljivanje sto su tu od Tamare kao organizatora ove radionice. Trenutno radimo na predstavljanju EdgeRyders organizacije u Srbiji i okupljanju ljudi u zajednicu koja je voljna da radi zajedno na postizanju blagostanja.

Poenta price ove radionice jeste da nas ima, da radimo zajedno, da se udruzimo.

Jasen je konektor EdgeRydersa za Srbiju.

Jasen je preduzetnik, zivi u Briselu, radi sve stvari koje ga cine srecnim a to je kad su korisne za druge ljude. EdgeRyders mu je izuzetno iskustvo i ostao je s njima jer su sinhronizovani oko ekolokskih, tehnoloskih stvari ali najvaznije jer su drustveni preduzetnici.

Pricao je o tome kako izaci iz komfor zone. Neki projekti poput organizacija dogadjaja za gamere koji su neka vrsta partyja su zahtevali mnogo truda a nisu uspeli. Bilo je dosta gresaka. Onda je bio spreman posle nekog vremena da prica o tome, jer je to pravljenje gresaka taboo tema.

Sve na platformi EdgeRyders je transparentno, javno. Svako moze da vidi ko je sta radio, kad je radio itd. To mu je vrlo osvezavajuce. Veruje da svako moze da doprinese na svoj nacin.

Noemi ce pricati na engleskom ali svako moze da odgovori na svom jeziku.

Noemi dolazi sa interneta. Community builder i menadzer dugo vremena. Iz Rumunije, preselila se u Brusel. U Strazburu je srela svoje co-foundere EdgeRyders-a nakon zavrsetka social studies.

Bilo joj je inspunjavajuce da radi na drustvenim promenama i da zivi od toga.

Edukacija ne sprema za pravi posao, ali to sto mozemo da izmislimo svoj posao i to radimo joj je bilo vrlo uzbudljivo.

EdgeRyders je ono sto ljudi zele da naprave od toga, jer je vrlo povezan i fluidan.


Igrica upoznavanja ucesnika 15min

Pitanja se pitaju, jedna strana je No, druga je Yes, izmedju je “mozda”.

Pitanje: Da li si mladji od 30 godina?

Jedna osoba mladja od 20, ima 16 godina, Natasa iz Krusevca.

P: Da li si iz Beograda?

Indjija, Krusevac, Uzice, Mostar, Loznica, Vukovar, Novi Sad, Nomad/Apache…

P: Da li znas vise od 3 osobe ovde?

Dosta ljudi je saradjivalo sa Marka Zvaka (Dusan & Dusan)

P: Da li putujes vise od 3 puta godisnje u intostranstvo?

50-50

P: Da li se smatrate stvaraocem zajednica?

Vecina kaze da

P: Delom kojih zajednica ste?

Primeri - vezana za reke, alternativni kulturni centar Gnezdo u Krusevcu…

P: Da li se osecati kao da ste drugaciji od drugih ljudi oko vas, normal vs crazy

Ljudi se izmesali, rasprava oko znacenja pitanja npr da li smes da pricas o svojim strastima i interesovanjima, npr Noemi u Rumuniji se osecala drugacije od ostalih kada bi pricala o zajednicama ali onda je nasla svoj bubble u okruzenju.

P: Da li vas je skola spremila za danasnjicu i zivot?

Dosta ljudi reklo ne, Tihana rekla Da, bavi se umetnoscu, srecna je u zivotu.

Takodje umetnik, programer se javio-Luka.

Ostali rekli ne

P: Da li ste napisali svoju pricu na EdgeRyders platformi do sada?

Pola-pola

P: Da li razumete o cemu se radi u EdgeRydersima i Wellbeing in Europe?

Vecina kaze ne, Noemi/Jasen su rekli da i Tamara je negde u sredini.

Noemi - Prezentacija o EdgeRydersu


(Videti slajdove)

Tamara: Iako je konfuzno, ovo je proces, da nadjemo nesto sto mozemo da radimo svi zajedno.

Noemi: Zelimo da vidimo ko bi sta da uradi a ne moze sam trenutno.

Jasen: Primer iz Beceja. Neko je rekao “Hajde da napravimo radionicu i da radimo sa socijalnim centrom i opstinom, jer ovde ima mnogo vandalizma”. Da mladi rade rukama na projektima, nauce nesto, osecaju se korisnim, da vide uzrok/posledicu i da se ne radi na kaznjavanju nego kroz nesto konstruktivno i kreativno. Jasen je integrisao stvari koje je znao iz makers community-ja i preneo je dole.

A sad, prvi govornik…

Uros Banjesevic, Madhead Games

Dolazi iz gaming industrije.

Ljudske interakcije i komunikacija su mu deo posla.

Pricace o 10 nekih kljucnih momenata gde su interakcija i komunikacije bile bitne.

1) Kad je bio klinac shvatio je da mora da ima sta da kaze. Kako mozes da doprineses svetu oko sebe?
1- Da imas analiticki pristup i kazes ovo ne funkcionise i ovde moze nesto da se popravi ili 2-kreativno da prisupis i kazes ovde nesto nedostaje, ali nadjimo resenje

2) O medijumu. Mozda neko muca pa je crtanje dobar medijum. Trazio je svoje medijume komunikacije i onda je i verbalna komunikacija postala laksa.

3) Kad postanes dobar u necemu pocnes da privlacis i druge ljude koji su dobri u necemu drugom. Stvara se bubble ljudi. Okruzivanje ljudima koji iskoriste svaki momenat da nauce nesto jedni druge.

4) Iz grupe ljudi koji su nesto stvarali zajedno, prelazak komunikacije iz “ja pa ja pa ja” u to da zaista iskomuniciras i zainteresujes ostalu trojicu ljudi za neki zajednicki cilj.

5) Kad je otvorio firmu kako sad na tom nivou pricati, stvaranje empatije i motivacije sa zaposlenima. Komunikacija sa kolegama.

6) Firma raste. Skroz drugacija komunikacija u 4 zida i onda kada te neko vidi jednom dnevno na kratko. Preko 170 ljudi zaposljava, ekosistem komunikacije je drugaciji u takvoj sredini.

7): Dobili su neku madjunarodnu nagradu. Fokus na komunikaciju kao edukaciju drugih ljudi, cesto van firme. Vezano za entrepreneurship, gaming, …

8) Nakon nagrada dolazi do vise saradnje sa strancima i najvecim svetskim gaming kucama. Izgradnja partnerskih odnosa gde nijedna strana nije podredjena, terate jedni druge da budete najbolji.

9) Fokus na slobodno vreme. Kad si vlasnik mozes sam sebi da odredis kojih 16h dnevno ces da radis :slight_smile: van posla, fokus na hobije, doprinos tome da bude kvalitetan sagovrnik i u tim pricama.
10) Porodica, od skoro ozenjen, to je posebna komunikacija u partnerskim odnosima, ne prepustanju slucaju i ne uzimanju svari zdravo za gotovo.

Jedanaesti momenat: Community, rad sa Vladom Srbije, Apple - gaming zajednica, da ljudi iz Sonyja ne moraju da krijumcare uredjaje u Srbiju, da PayPal normalno funkcionise, otvaranje hub-ova, komunikacija sa drzavom sa jedne strane a sa druge strane role model nekim klincima. Stanje u preduyetnistvu u Srbiji.

Q&A
Pitanje o pausalcima i porezima. Postojanje subvencija. Tehnicki podaci.

Pitanje o nivou fluktuacije ljudi u firmi. Vrlo malo odlaze. Malo su kao sekta. Ima puno ljubavnih trouglova, cetvorouglova. Ljudi se osecaju kao da su na fakultetu samo su placeni za to. Ne bi ni voleo da se ljudi ususkaju previse. Koliko iz toga proisticu neki blistavi primeri, toliko i postoji i neki rep ljudi koji ne odlaze, postoji rizik da se to pretvori u drzavni posao, tako da je niska fluktuacija mac sa dve ostrice.

Velika firma je preko 150 ljudi tako da izlazi iz domena plemena. Sta uraditi po pitanju ovog? Organizaciona resenja, kadrovska?

Uros prica o binarnosti stvari i spektru stvari. “Da li bi da firma bude kao sportski tim ili kao porodica?” Tesko je binarno odgovoriti. Ali poenta je pravljenju arshina koji pravi neki balans i uzima aspekte sa razlicitih krajeva spektra.
Pruziti sansu ljudima, Vecina interkacija nije korisna. Ali dovoljna je ta jedna da promeni tok stvari u zivotu.Uros ima visoke standarde i voli da prica sa ljudima kao da umeju da rade stvari.
Preporucuje pricanje sa sto vise ljudi i dopustanju da se desi sto vise stvari.

Pitanje o igricama i kako gleda na uticaj igara, na decu i tako to.

Dosta je o roditeljima. Dete zaplace i roditelj mu da telefon u ruke i pusti Pepu Prase.Kao i sve ostalo, doci ce nam glave ako preterujemo o tome.Ali razvijaju kognitivne sposobnosti i kreativnosti.
Diskusija o stetnosti video igara.

Pitanje o tome koliko uziva u igricama ili to gleda uglavnom profesionalno?

Igra svako vece sa drustvom i dere se i obozava igre!Kancelarija mu je prepuna igracaka.
Nervira ga tako kad igra pucacinu pa stane u cosak da vidi kako je to profesionalno uradjeno.

Pitanje o tome kad bi pravio nekomercijalnu igricu, sta bi pravio?

Lako ga je zainteresovati ga za kvalitetne stvari… Potpuno mu je nebitno da li je nesto komercijalno ako je kvalitetno.Koliko god da ga nesto ne interesuje kad pocne da postavlja pitanja i interesuje se odmah mu pada na pamet kako to da se uradi bolje i optimizuje.
Jedna je ta umetnicka stvar o svetu o kome je kroz zivot mastao.
Druga stvar jeste malo komercijalna ali ne zato sto je komercijalna nego zato sto bi voleo da je uradi visoko kvalitetno.

-Dusan prica o odluci da li da detetu od 6 godina uzme tablet i dilemi o uticaju toga na nju.
Tablet je hipnoticka stvar.
I pre tableta je isto bilo sa crtacima. Uros je kao klinac gledao Gulivera na repeat iako nije znao engleski.
Deca masovno ne citaju, jer ne moraju da citaju, jer su non stop na telefonima
“Svi su na tabletima a ja njima moram na tabli da objasnjavam, imaju paznju 5min”

Sa koliko informacija barataju danas klinci u odnosu na nase roditelje?

Dosta se skroluje, paznju privuku junk informacije.
Predivno je sto na Youtube mozes da vidis bilo sta o bio cemu.
Ali greska moze da bude sto ljudi misle da znaju nesto o tome zato sto su videli dve stvari na Youtubeu
Od “kakvo ce vreme biti sutra” do toga “koja je 4. zena henrija osmog” -> o internetu i moru informacija
Knjiga je bila jedini medijum, sad postoje mnogi drugi medijumi koji su dostupni.
Knjiga je jednosmerna, kao i TV, nema sad da ti nju menjas. Sa igricama postoji interakcija. Samo je pitanje koliko su kvalitetne informacije.
Keva je pocela da koristi internet umesto TVa jer TV njoj kaze sta ona da gleda a na internetu ona bira, prati svoja interesovanja. Interesuje je “basta” i ukuca i onda gleda to umesto da joj budu servirane infromacije.

-Tamarina cerka je naucila da pise i to sa 5 godina da bi mogla da bira sta gleda na youtube, nije bila zadovoljna time sto joj je servirano.
Dusanov klinac drugi razred je prijavio da ume da prilagodi svoj video da bude 480p.

(Pauza za rucak)


Ucesnici se dele u 3 grupe i diskutuju medju sobom.

1.Kako koristiti zajednicu za ostvarenje projekta
@Ginja @n0vakovic @Natasa @jasen_lakic


Gradjenjem kolektivne inteligencije i upotrebom volje za saradnju, razumevanje i pomaganje. Pogotovo gradjenjem zajednice sa razlicitim profilima, sto profesionalnim, sto karakternim.

2.Kako da koristimo zajednice da unapredimo kvalitet zivota
@MarkaZvaka @Nashud @ElenaCappelletti @IvanDjuric @TamaraVuk


Razvijanjem svesti o aktivnostima van radnog vremena kao i deljenje informacija o sirokom opsegu istih, kao i o nacinu na koji ovakve aktivnosti umanjuju stres a povecavaju produktivnost.

3.Drugaciji nacin registrovanja.
@tihana @noemi @rajko_98 @natasa_84
Novina je da se postavljaju 4 pitanja pri samoj registraciji i odgovorima na ista automatski je postavljena prica na EdgeRyders platformi. Korisnik automatski dobija mail putem kog kasnije moze da koriguje odgovore-pricu.

Ivan Djuric, Inicijativa mladih za ljudska prava

@IvanDjuric, Aktivista za ljudska prava i mir u svijetu, muzicar.

Mladi ljudi, edemokratske promjene, regionalna saradnja.
Kako mi kao pojedinci tretiramo ljudska prava u srbiji i sta mozemo da uradimo po tom pitanju.
Stanje ljudskih prava u srbiji je daleko bolje nego sto je nama stalo.
Cudo je da nam je toliko dobro, koliko prosjecnog covjeka nije briga za ljudska prava.O ljudskim pravima razmisljamo samo kad smo mi ili neko do koga nam je stalo ugrozen.
Pricali smo o radnickim pravima pola sata u okviru grupe ali smo pricali o tome kako unaprediti nekom zivot da mu bude bolje(osvrtanje na prethodni segment radionice).
Doduse postoji neki minimum, taj neki minimum koji svaki covjek treba da ima su osnovna ljudska prava.

Q&A
Zasto kod nas nisu dovoljno razvijena ljudska prava?

Nemamo osnovne uslove ni strukturu, nema ni sindikata koji je nezavistan.
Ljudi misle da nam zapad silom nalaze agendu ljudskih prava, mi doduse svakako idemo tim putem a zapad samo zeli da mi ubrzamo taj proces.

Dozivotna robija bez mogucnosti pomilovanja

Postoji grupa ljudi koji su bili protiv tog zakona ali u citavoj diskusiji se nigde nije cuo njihov glas, dok su novine bile pune prica o drugoj strani koja je bila za dozivotnu.
Postoji neki moralni kod koji nalaze da se mi postaramo da nevin covjek ne zavrsi na elektricnoj stolici. Bolje 20 krivih na slobodi nego jedan nevin osudjen na smrt.
Svaki covjek ima osnovna ljudska prava, cak i oni koje mrzimo, silovatelji, ubice itd.

Primjer Norvezana: 20 god max kazna zatvora, moze da se produzi za jos malo ako poces rehabilitacije jos traje i nije zavrsen. Cak i poslje Breivika , oni taj zakon nisu promjenili i gleda se da se takvi ljudi rehabilituju a ne da se zaborave u zatvoru pod maksimalnom zastitom da ih svijet vise nikad ne vidi.

Najvaznija stvar je stvaranje grupa i poslje spajanje tih grupa, tako se organizuju ljudi i predstavljaju mocan entitet koji konkretno moze da napravi neke promjene

Ljudi misle da su nemocni, osjecaju se odvojeni od svih i ne zele preuzeti rizik, izaci iz svoje komfort zone. Ljudi vise vole da gledaju druge nego sebe. Ne pitaju se “sta ja imam od moci i resorsa, sta ja mogu da uradim, kako mogu da pomognem”.

Da li postoji lak nacin da se saznaju ljudska prava?
Mnogi bi da ih znaju ali ako treba da citaju strane i strane teksta onda odustanu brzo. Da li postoji serija online videa koji ljudima objasnjavaju ljudska prava.
Postoji mini serijal gdje poznate licnosti u videima od 5 min pricaju o ljudskim pravima

Tesko je danas biti aktivista, osudjivan si, tucen si, kaznjavan na razne nacine…i familija te se odrice.

Kad se gleda zvanicni narativ diplomatije zemalja bivse Jugoslavije, izgleda kao da postoje razne paralelne stvarnosti i da bilo koja od tih moze da se desi i da cak izgleda logicno. Iako su one medjusobno sizofrene u neku ruku…suprotne.

E cilj je da nasa stvarnost pobijedi, da pojede ostale stvarnosti.

Dusan i Dusan, Marka Zvaka


@MarkaZvaka
Mi provodimo veliki dio vremena sa ljudima na marginama drustva. Kamera je neka vrsta barijere ili medijuma izmedlju tih ljudi i nas. Gledajuci ih kroz objektiv, njihove teske price ne uticu toliko jako na nas. Mi smo glumac i alkoholni tehnicar, ujedno smo i novinari. To cime se mi bavimo nema stabilne i redovne prihode. Zato nam je jako tesko funkcionisati, nemamo finansijsku sigurnost i moramo da radimo po 4 posla da bi se odrzali.

Najvise nam vremena nam oduzimaju drustvene mreze, na sve strane smo i da bi zadrzali komunikaciju sa svim tim ljudima na razlicitim mrezama mi trosimo izuzetno puno vremena.
Dobili smo predlog da uzmemo nekoga da radi samo na pola radnom vremena, studenta koji bi bio voljan da radi tako nesto. Idealno on bi se brinuo za sve drustvene medije.

Kroz svaku mrezu se komunicira na drugi nacin, u drugoj formi. Sve se pojednostavljuje, na drustvenim mrezama su informacije koje se sire sve krace. Mi titlamo klipove zato sto oko 70% svih klipova se gledaju bez zvuka. Velika razlika sad u komunikaciji sa nasim gledaocima je da sad oni nama javljaju sta bi mogli da uradimo i puni su ideja.

Mi stalno ucimo nove stvari, nove aparate, nove programe…potrebno je konstantno uciti. Mi ne volimo bas drustvene mreze ali mladi koriste najvise drustvene mreze.

Jako je lijep efekat kad tako ljudi koji su nesrecni ili u teskoj situaciji zbog toga sto su bili u nasem klipu budu srecniji zato sto njihova okolina to sazna i onda ih gledaju u drugacijem svijetlu. To i nas usrecava, da vidimo pozitivne efekte nasih klipova.

Najvazniji su pozitivni prakticni primjeri, a ne da se zalimo u nasim klipovima. Vazno je pokazati ljudima sta moze da se uradi tako da se mi fokusiramo na svijetle primjere a ne na kukanje. Svako moze da se zali i toga vec ima previse oko nas.
Q&A
Kako izgleda proces iza kamera? Pre i posle emitovanja.
Obicno nas ljudi kontaktiraju i onda odlucujemo da li cemo praviti reportazi ili ne. Dosta puta se desi da bismo voleli da i posle emitovanja ponovo snimimo iste ucesnike da vidimo sta se kasnije desilo. Nekada to i uradimo, ali u principu se retko vracamo dva puta na istu pricu.
Da li vam se desilo da vas zovu da snimate nesto ali da je to ipak previse bizarno ili naporno?
Pozvani smo da snimimo tacno mesto gde se kanalizacija uliva u reku. Verovatno cemo ici ali nam se ne ide da se vozimo kroz smrad i uzas.

Zakljucak:

Moglo bi se reci da nije bilo glavne teme oko koje su se ljudi okupili i oko koje su diskutovali. Ipak je ovo bilo prvo okupljanje oko platforme EgdeRyders i ljudi su uglavnom dosli da vide o cemu se radi. Teme su se uglavnom ticale situacije u zemlji, opste i sire teme. Dotakli smo se preduzetnistva u Srbiji, ljudskih prava, stresa na radnim mestima i mentaliteta koji ne podrzava promene i rizike.

Osecalo se da su prisutni ljudi sa nekom slicnom energijom i vizijom. Slicnih interesovanja, obrazovanja, oni koji su malo misfits u svojoj okolini. Stekao se utisak kao da se svi od ranije poznaju(iako nije bio taj slucaj) jer je atmosfera bila opustena, sa smehom, svi su ucestvovali i svi su imali sansu da se izraze i obrate, diskutuju i postavljaju pitanja.

Komunikacija je bila tecna, jednostavna i jasna. Deluje kao da su svi zaista zeleli da budu tu, kao da je odradjena dobra selekcija ucesnika a zapravo su se ljudi sami selektovali.

Slozili su se mnogi da je ovakva vrsta radionice nesto sasvim novo i drugacije u odnosu na one koje se obicno desavaju po Beogradu i Srbiji.

Pozivamo sve clanove na platformi koji su ucestvovali na radionici da daju svoj komentar o radionici i da stave do znanja sta su naucili i kakav utisak je sve ovo ostavilo na njih.

Znaci nam svaki feedback da bismo sledeci event jos vise prilagodili zajednici i ucinili ga zanimljivijim i korisnijim.

Hvala svima koji su ucestvovali!

4 Likes

Ispostavilo se da već poznajem dosta učesnika radionice, bila je prijateljska atmosfera. . Najzanimljivije mi je možda bilo čuti iskustva sa terena malih aktivističkih organizacija iz unutrašnjosti, kao što je Indjijativa, zato što se prilike znatno razlikuju izmedju glavnog grada i ostatka zemlje. Koliko god mi izbor predavača bio interesantan što je raznolik, možda mi se čini da je bio i previše raznolik. Istina je da su svi učesnici radionice bili aktivni i zbog toga sam stekla utisak da bi radionica mogla da traje i dva dana, znam da sam ja imala dodatnih pitanja nakon što su mi se, uveče, slegli utisci.

3 Likes

Heelo @Ginja ! Bilo je super upoznati vas!
Ako biste odabrali temu za naredni događaj 2020. godine, koji aspekt od svih onih o kojima ste razgovarali je najrelevantniji za vaš rad? Kako biste to učinili da budete vrlo efikasni u pružanju podrške učesnicima?

1 Like

Pozdrav svima!
Bilo je u najmanju ruku zanimljivo. :slight_smile: Slažem se da događaji mogu da traju duže i da budu usmereni na jednu ili dve teme.
Sa Jasenom i Ivanom sam pričao o nerazvijenosti srednjoškolskih parlamenata i kako niko ne radi ništa po tom pitanju. Mislim da je svima jasno koliko je bitno da se iskustva aktivizma, donošenja odluka i saradnje zarad sveopšte dobrobiti dožive u što ranijem dobu.
Uskoro ćemo otvoriti tu temu, pa će svako moći da se uključi, komentariše i predlaže.
Za sada toliko.

Kuckamo i gledamo!

3 Likes

Vazna tema i jako zanimljiva, cekam otvaranje :wink:

2 Likes

Vrlo mi je interesantno sto mislite da je moglo jos da traje a mi smo se bas brinuli da je obrnuto :slight_smile:
Svidja mi se to!
Evo i ja cekam tu zanimljivu temu! Treba nam nesto konkretno oko cega cemo da se okupimo i bas se radujem da se iznesu ideje.

1 Like

Pozdrav svima.
Pre svega još jednom se izvinjavamo što smo otišli pre kraja radionice i iskreno možemo reći da smo uživali. Prvo jedna velika motivacija od ljudi koji su se tu pojavili. Saznanje da ima još onih koji razmišljaju proaktivno je ohrabrujuće. Mnogo smo toga naučili ali ono što bismo izdvojili jeste taj komunikacijski deo, i da se zapravo komunikacijom na više nivoa svaki izazov može prevazići. Ono što mislimo jeste da bi se nekoliko dobrih i korisnih projekata moglo stvoriti u okviru ove zajednice, zapravo i šire, ali mi zajedno bi bili oni koji su facilitatori, i ideje i promene. Tako da neka 2020. bude u znaku neke potencijalne saradnje da se iznese što više dobrih ideja na videlo.

4 Likes

Otvaram šampanjac!!
Deluje da smo se dotakli svih tema i pomalo i zaboravili koja je bila glavna, tako da mi je drago da pominjete da ste ipak čuli i nešto zbog čega smo se okupili :slight_smile: Ipak nam je prvo okupljanje pa smo se više upoznavali.
Hvala vam! Pišite nam ovde na platformi o svojim idejama i projektima. Ovo nam je mesto okupljanja i komunikacije. Baš jedva čekam da čujem šta ste smislili.
Za vas ne sumnjam da imate ideja i da su korisne i plemenite.

Zdravo @Indjijativa! Koju vrstu saradnje biste želeli da isprobate? Možete li dati neke ideje? S Tamaru i Jasenom pravimo spisak i u januaru možemo odlučiti zajedno sa ostalim članovima.

A nista, sljedeci put pozivamo vise mladih studentkinja pa cete valjda ostati do kraja :wink:

Kao sto je Noemi pitala, slobodno otvorite novu temu sa idejama za 2020. Siguran sam da imate kreativne ideje i bas sam radoznao :slight_smile:.

Pozdrav!

Ekipa, nismo Vas zaboravili nego čekamo da nam dođe jedna naša članica iz Kanade pa da zajedno promislimo dobro.
U suštini mislimo da bi za početak morali da podelimo vizije i interesovanja sa svima i da vidimo šta je ono što nas povezuje u radu. U tom procesu će se sigurno odvojiti par grupa koje će se vezati oko isto toliko tema, i da to bude baza projektnog procesa iz kog bi svako izašao sa idejom kako da svoju strukturu načini održivom. Kapiramo da je svima cilj da naprave presedan i rade ovo što vole i da im to bude posao i zadovoljstvo u jednom.
To je neki uvodni brejnstorm i nadam se da ćete nešto iz ovih nabacanih reči uspeti da izvučete jer smo u procesu kristalizacije svi :smiley:
Š`a kažete?

1 Like

Apsolutno, to je prvi korak i zato je odlicno sto stvaramo zajednicu i imamo proces ovakakav kakav je…to jest price ljudi u kojima oni kazu sta su im interesovanja, strast, kako mogu da doprinesu i ako imaku konkretne probleme na kojima bi da se radi.