Datum: 30. oktobar 2020, 18:00 - 20:00
Mesto: Zoom (link ćemo poslati jedan dan pre održavanja)
Organizatori: EdgeRyders
REGISTRACIJA: Edgeryders Forms
Lokalna poljoprivreda u srednjoj i istočnoj Evropi: možemo gledati u prošlost i preobraziti nostalgiju u nove forme
U Evropskoj Uniji je manje od 10% poljoprivrednika mlađe 35 godina, ali ih u srednjoj i istočnoj Evropi ima mnogo više i nešto su drugačiji, skloniji inovacijama, lakše menjaju način razmišljanja i uvode nove stvari. Najveći broj njih se poljoprivredom bavi na tradicionalniji način, koji podrazumeva izlaženje na kraj sa prirodom i prirodnim pojavama: poplavama, štetočinama itd. Poljoprivreda je spora, ona ne može biti brza ako povrće ne gajite u plasteniku. Pažljivo: soju, pasulj ili pšenicu (kao osnovni sastojak naše ishrane) ne možete gajiti u plasteniku. Ideja da se gajenjem u plastenicima može prehraniti čitav svet je mit.
Kada je pao Berlinski zid, u određenim istočnoevropskim zemljama se javila ideja da se velike državne zadruge preobraze u velika preduzeća: u Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj. Oni imaju ogromna gazdinstva koja su, na neki način, nasledili. Ali je u Poljskoj i Rumuniji situacija bila suprotna: kada sam posetio Kluž pre deset godina, razgovarao sam sa profesorom koji kaže da pri agrarnoj reformi svaki Rumun želi svoju parcelu sa zemljom, što je nemoguće jer su bile suviše rascepkane. U tim zemljama postoje velike firme – koje nisu loše – ali i male, koje žele da pronađu nove puteve i da sami nešto preduzmu – na primer, sreo sam ovčare koji su našli način da mleko i druge proizvode prodaju mesnim supermarketima. A postoji i osećaj nostalgije.
Međutim, kada se mladi poljoprivrednici prihvate dela, u stanju su da nostalgiju preobraze u nešto dobro.
Da li su za podršku inovacijama u poljoprivredi neophodne javne ili privatne strukture?
Tradicionalno, inovacije nastupaju kroz izučavanje u laboratoriji, nakon čega istraživači izlaze na teren kako bi poljoprivrednicima pokazali šta mogu da promene. Posle „Zelene revolucije“ je došlo do kolapsa ovog načela na Zapadu, gde hrana više nije pitanje bezbednosti i gde se razmišlja o novim stvarima. U pružanju izvora finansiranja, privatne kompanije su zamenile javni sektor, što baš i nije dobro – uz javno finansiranje se možete baviti nečim na duži rok i podneti teret pitanja o ekološkom i društvenom blagostanju. U svetu privatnih kompanija, one žele povraćaj ulaganja i nije im posao da razmišljaju u socijalnim kategorijama.
Evropska Unija se trudi da finansira i, po principu „odozdo naviše“, pomaže operativne grupe u Evropskom inovativnom partnerstvu u poljoprivredi (EIP AGRI). Ove grupe su zamišljene kao raznorodne i okupljaju poljoprivrednike, nevladine organizacije i istraživače. Čak i uz podršku javnog sektora, kod ustanovljenih rešenja se pojavljuju problemi kada ih treba primeniti u većoj razmeri i na drugim mestima.
U ovom trenutku, pitanje podrške javnog sektora nije toliko u davanju novca, koliko u međusobnom povezivanju ovih projekata. Možete imate sajt sa stotinama ili hiljadama projekata, ali ko će povezati konce? Ako javni sektor to ne učini, moraće neko drugi.
Tokom vebinara, svi prisutni će izneti iskustva o svom projektu i postavljati pitanja našem gostu i drugim učesnicima. Želimo da zajedno naučimo sledeće:
- Kako se lokalne inicijative bore sa efektima pandemije virusa Kovid-19?
- Da li vam lokalna samouprava pomaže u radu ili ne, i kako;
- Koje su glavne prepreke sa kojima se suočava vaš projekat ili preduzeće?
- Koji oblici saradnje su mogući između poljoprivrednika i lokalnih proizvođača, prehrambenih zadruga i platformi za održiviju lokalnu trgovinu i zajednice?
Gost vebinara:
Anđelo di Mambro (Angelo di Mambro) je novinar koji se intenzivnije počeo baviti poljoprivredom i hranom 2008. godine, posle skoka cena prehrambene robe na globalnom nivou. U drugom talasu do koga je došlo 2010. godine, uticaj skoka cena je bio još izraženiji (što je bio jedan od razloga za kolaps država u kojima je bilo dovoljno hleba za sve u regionu severne Afrike, Bliskog i Srednjeg istoka), kada je Anđelo imao priliku da bude koautor knjige koju je uredio Paolo de Kastro (Paolo de Castro), poslanik u Evropskom parlamentu. Delo je ostvarilo izvestan uspeh u Italiji i jedan od važnijih britanskih izdavača koji se bave ovom temom je prihvatio da ga objavi. Autori su pisali o održivom razvoju, ali ga nisu tako nazvali… Počev od 2016. godine, Anđelo se bavi vestima o klimi, energiji i životnoj sredini na nivou EU. Radi u zvaničnoj italijanskoj novinskoj agenciji „ANSA“ u kojoj je zadužen je oblast „Grin dila“ (Zeleni kurs).
Pridružite nam se na vebinaru, 30. oktobra u 18:00:
Registracija za učešće. Registracija će vam omogućiti direktan pristup našoj platformi za razgovor na Internetu i trenutno stupanje u kontakt sa drugim učesnicima.
Kome je namenjen vebinar? Proizvođačima hrane, preduzetnicima u oblasti prehrambene industrije, organizacijama koje se bave koordinacijom snabdevanja i distribucije hrane, obrazovnim telima, istraživačima, kreatorima politike i zainteresovanim građanima.
Registracija i vebinar se odvijaju na engleskom jeziku. Tumačenje na srpskom jeziku biće dostupno za vreme vebinara, zato slobodno pišite i postavljajte svoja pitanja na srpskom.
Edžrajders (EdgeRyders) je međunarodna zajednica preduzetnika, istraživača i kreatora politike koji utiču na promene. Naš cilj je da vas povežemo sa njima, uz stvaranje mogućnosti koje će olakšati vaš rad.
Pridružite nam se, naučite i steknite nove partnere!
Zanimljivi razgovori na Edžrajdersu na temu hrane:
- Learning from the Brussels food ecosystem - how can communities keep working together?
- Concept with farmers’ markets for a short food supply chain
- Now there’s Edgeryders-powered coffee from Nepal
- Highlights from Ellen MacArthur’s The Big Food: cities as the core of transformation
Upoznajte se sa drugim učesnicima!
Important note: This event and conversation are part of a Horizon 2020 funded Research and Innovation Action under the official name POPREBEL. The project focuses on explaining the recent rise of populism in Central and Eastern Europe (CEE). The project is funded by the European Commission under grant agreement number 822682 from 2019-2021.
2020-10-29T23:00:00Z