Ja kao pripadnik starije generacije imao sam sreću da se rodim u jednoj drugoj zemlji. Zemlji koja je imala perspektivu i potencijal da postane nešto drugo u odnosu na ovo u šta se pretvorila, a sam Bog zna kuda dalje plovi ovaj brod. Živeo sam u 4 države u svom životu, a da se nisam pomerio iz svoje ulice. Bio sam svedok raspada moje rodne zemlje i njene transformacije od, kako su je nazvali „hibrida II svetskog rata“ do zemlje „nebeskog naroda“ i sve manje šljiva pod koje će preživeli moći da stanu. Kako stvari stoje, šljiva će biti i previše.
Verujte mi, nisam pesimista. Pogledajte samo činjenično stanje. Što bi rekao pevac Sofronije, cifre ne lažu. Sa godišnjim mortalitetom od 35.000 ljudi (što je gradić veličine Bečeja), Srbija spada u zonu u kojoj je „crvena lampica“ ne odavno upaljena, nego samo što nije pregorela. Kada ovoj cifri pridodam i broj onih koji su napustili zemlju od 2.000. godine (što je nekih 650.000 ljudi) shvatim da polako ali sigurno postajemo nacija staraca. Zašto je to tako?
Razvoj tehnologije je u velikoj meri dao svoj doprinos (ne, nisam obožavalac filozofije Neda Luda). Ukidanjem nepotrebnih radnih mesta (a nestvaranjem dovoljno novih), likvidacijom nekadašnjih giganata koji su slavno propali što tržišno što nebrigom društva i države, povećava se broj pripadnika armije nezaposlenih koji svoju budućnost vide van granica naše nebeske domovine. Da se ne lažemo, ni „napolju“ ne cveta cveće i veselo žubori potok, ali je činjenica da se retko ko od onih koji su pošli trbuhom za kruhom vratio ovde da nastavi život i čeka zasluženu penziju.
Sa druge strane, edukacija u Srbiji je u procvatu. Da, ovo je sarkazam. Privatni univerziteti su počeli da niču kao pečurke posle kiše. Broj akademskih građana je dostigao zavidan nivo, a broj doktora nauka se u poslednjih 10 godina povećao za 880%! Fascinantno, zar ne? Postali smo zemlja magistara i doktora koji svoje znanje u najvećem broju slučajeva duguju internetu i „copy/paste“ komandi na računaru. Internet je nepresušni izvor informacija i znanja koje je dovoljno prepisati i potom plasirati kao sopstveno istraživanje bez imalo skrupula. Znači, uskoro ćemo imati intelektualaca više nego osnovaca. Postaćemo zemlja filozofa i njihovih sledbenika u kojoj, osim njih, neće ostati niko mlađi od 70 godina. Oni koji su smogli snage i hrabrosti da dignu sidro i nestanu u vidu lastinog repa će se (možda) jednog dana vratiti da uživaju u penziji koju su stekli teškim radom u nekoj realnoj zemlji. I da čekaju da nestanu zajedno sa zemljom koja će postati rodna gruda nekim drugim ljudima. A ne mislim na Srbe.
Zdravo @drUbipacijentic! Dobrodosao medju EdgeRyderse!
Drago nam je sto si podelio sa nama svoje misljenje i svoju pricu. Nama je bitno sto je tebi stalo.
Ova tema je nesto sto nam se svima provlaci kroz glavu i u najmanju ruku je zastrasujuce. Verujem cak i za one koji su otisli, ma kako da su se tamo snasli. A ovako sa ciframa to deluje…ne znam ni koju rec da upotrebim…
Ono sto se ja cesto pitam, osim kako to sve spreciti, jeste da li svi koji odu idu samo trbuhom za kruhom? Postoje li i drugi razlozi?
Neki od clanova su vec pisali na neke teme koje bih ja mogla da povezem sa jos jednim od razloga za odlazak.
Pogledajte price @wlayche i @Savana. Mada kad malo bolje razmislim, cini mi se da su manje vise sve teme povezane sa ovom tvojom.
Pogledaj i pricu @RuznaIstina.
da li je tebi ikada padalo na pamet da odes? I ako jesi, koji su bili razlozi?
Pozdrav svima!
Na odlazak odavde mladi (I ne tako mladi) se odlučuju uglavnom zbog egzistencijalnih razloga. Plate su nikakve, a cene su na nivou EU (osim struje, ali je pitanje kada će i to otići u nebesa). Kada se sve sabere i oduzme, mladima je samo preostalo da žive sa roditeljima ili da čekaju da se neko od bliže rodbine preseli u večna lovišta pa da naslede neku nekretninu u kojoj bi mogli da zasnuju porodicu. Mada je i tada pitanje kako će živeti. Čisto sumnjam da mogu da prištede neku crkavicu kojom bi mogli da uzmu bar auto na lizing.
Drugi razlog je mentalna i fizička struktura Srpskog naciona. Mi Srbi spadamo u grupu jedinki koje imaju pamćenje zlatne ribice. Niko se ne seća šta je rekao pre 5 minuta, a kamo li šta je neko drugi govorio pre par godina. Uživamo u demagogiji kojom nas zasipaju svakodnevno (a naročito pred izbore) i ne izvlačimo nikakve pouke iz toga. Poludimo kada se opečemo, ali na psu rana-na psu i zarasla. Nikom ništa. Idemo dalje kao da se ništa nije dogodilo.
Što se fizičkih karakteristika tiče, mi smo jedinstveni u Darvinovoj klasifikaciji. Opisao bih to kao homo sapiensi samo bez kičmenog stuba. Uvek je lakše saviti kičmu nego se držati uspravno. Tako smo odgajani ne samo od strane roditelja, već i od strane društva u kom smo rasli. Ne, nisu nam oni govorili da tako treba. Tako su se ponašali. Strah od autoriteta i kvaziautoriteta nas je smestio na dno civilizacijske lestvice. Tako se svi ophode prema nama-kao prema mekušcima koji izađu iz zemlje samo kada pada kiša. I dobri su samo na udici za pecanje. Verovatno za bolje i nismo.
Za kraj jedan vic. Sreli se na onom svetu Nušić i Domanović. Popričali malo i složili se u jednoj stvari: “Neko mora da kaže Srbima da smo mi pisali satiru, a ne manifest po kom treba živeti.”
Poznajem dosta ljudi koji su otisli a ovde su, sto se tice materijalnih stvari, imali vise neko lep zivot. I cini mi se da je sve vise tih koji ne odlaze zbog materijalnog stanja. Osim te glorifikacije autoriteta koja nam je u genima, mislim da je veliki problem sto su ljudi ove zatvoreni, strogi i rigidni. Jednostavno se mladji ljudi osecaju da ovde ne mogu da se izraze i budu sta jesu. Sinoc sam bila na tribini na kojoj je jedna doktorka pricala kako imaju kolegu koji je isto doktor ali za svoju dusu svira gitaru u bendu i ide na svirke. Ljudi na takve (fenomenalne) ljude sa vise interesovanja gledaju sa cudjenjem. “Zamisli!! Doktor covek i sad tu izmislja kao hoce i gitaru da svira? Budala!”. Tako se kod nas reaguje na ljude koji nisu po ps-u. To je u najmanju ruku JAKO tuzno. Svuda u svetu bi bili u fazonu “Koja faca!!”
Ako mene pitas, ne bih volela da moja deca odrastaju u takvom okruzenju, sa takvom svescu.
“Ko ti mislis da si?Sto se tripujes da nesto vredis?” - ja to osecam u vazduhu.
Pozdrav doktore 
Istina, istina, izrecene su mnoge nepobitne stvari ali treba razumjeti i odakle to dolazi. Kako se stanje svijesti nacije promijenilo? To je proces koji traje vec jako dugo vremena, ako je toliko dugo vremena trebalo da dodje do danasnje situacije, trebace dugo i da se popravi (mada ja vjerujem da se to moze puno brze danas).
Tragedija je kad se cita knjiga Arcibalda Rajsa od prije 100 godina i kad shvatis da je danasnja ocajna situacija bila oblikovana vec tad, poslje prvog svijetskog rata. U stvari vjerojatno su uzroci puno stariji. Jos u vrijeme ustanaka protiv Turaka svaki put su vodje ili ljudi od uticaja bili ubijani. To dovodi to osiromasenja gena jednog naroda zato sto najhrabriji i uspijesniji ljudi umiru a ovce i ljigavci ostaju zivi…i uce druge ovce pravilima ponasanja. Na Balkanu je bilo jos puno takvih situacija poslje Turaka. Dva rata pa komunizam pa onda opet rat i kriminalci koji su tu od 90tih.
Takodje tu su i nasilne promijene struktura, pa naravno da ce kriminalci i nasilnici doci na vrh u takvoj sredini i naravno da ce se stvoriti drugi “sistemi vrednosti”.
Treba pricati o problemima, ali sljedeci korak bi bio predloziti rijesenje za bar jedan od tih problema…kojih ima puno. Svrha price o problemima bi trebala biti upravo razmijena ideja sa ciljem ucenja jedni od drugih i aktiviranja kolektivne inteligencije radi nalazenja konkretnih rjesenja.
Odpozdrav, Jasene!
Odgovor na tvoje prvo pitanje je-stanje svesti nacije se nije promenilo. Nimalo. Sviđa mi se tvoj optimizam da je ta promena uopšte moguća, a naročito danas. Osim ako neko nije pronašao način genetske modifikacije našeg degenerisanog karaktera.
Pre gospodina Rajsa situaciju je mnogo bolje opisao već pomenuti Radoje Domanović u svojoj pripovetci „Vođa“. Mi se nismo pomerili odatle ni za jotu. I dalje sledimo vođe, samo što ovi sadašnji nisu slepi. Naprotiv. Oni jako dobro vide kuda vode narod, ali znaju da neće podeliti sudbinu tog istog naroda koji ide za njima iz različitih razloga: neki zaista veruju u to, neki su samo krpelji šupčane podvrste koji ne bi mogli ni da prodaju viršle na kiosku kad ne bi izigravali vođine verne pse koji dobiju svoje sledovanje ako se dobro ponašaju. A ponašaju se tačno onako kako vođe očekuju. Reže na sve koji se drznu da kažu „Car je go!“. Ma koliko to bilo tačno. Vođe su nezamenljive, oni sve znaju, njihove odluke se ne dovode u pitanje. Na žalost, mislim da nam nema spasa. Osim pomenute genetske modifikacije koja je još u fazi laboratoriskog razvoja.
Šta se može učiniti? Baš ništa. Vođe imaju načine i sredstva za povećanje elastičnosti kičme naroda koji se ne buni, već samo ćuti i trpi da ne bi bilo još gore. A sve je gore dok se ćuti. I tako u krug. Ubeđuju nas kako se neke stvari moraju uraditi jer je to nešto neophodno, npr. auto put Beograd – Sarajevo (ne vidim jedan razlog za to, kome to treba u Srbiji), da je neizbežno da podelimo KiM (iako su do pre par godina tvrdili da se to neće desiti ni po koju cenu) i još mnogo toga, da ne nabrajam. Lista je predugačka. Uglavnom, ovde se radi o sistematskom uništavanju sopstvene zemlje u kojoj ćemo za nekoliko godina biti samo fensi robovi koji će, ako bude sreće, imati pravo glasa. Mada ni to nije neka prednost.
Svaka ti je na mestu. Osim, po mom misljenju, da nema spasa. Ne zato sto ja mislim da imam resenje vec zato sto verujem da ne postoji problem za koji nema resenja. Pre 200 godina su se naucnici (ne samo obicni ljudi) smejali na neciju pomisao da ce postojati sprava u koju ces uci i leteti nebom. Naucnici su zvanicno rekli da je to jednostavno nemoguce. Medjutim. Ko se sada smeje? Tako je i sa ovom nasom situacijom. Verovatno ne postoji magicni stapic kojim ces da zamahnes i sve ce biti savrseno ( a opet, ko zna ( ali resenje sigurno postoji.
Kako naterati ljude da se prikace na frekvenciju resenja a ne problema?
Kao sto sam rekao, genetskom modifikacijom naseg degenerisanog karaktera.
Da, a tu je i druga vrsta: Oni koji ne zele primjenu zato sto im cirka malo sa vrha i to im je dovoljno…nema veze sto ce im dijeca vrlo moguce otici iz zemlje ili raditi za druge kao robovi.
Nazalost mi ne mozemo racunati na razvoj tehnologije koja ce nam omoguciti genetsku modifikaciju ljudi. Logicki gledano, ta inovacija ce doci iz strane zemlje, vjerovatno iz Amerike, Japana ili Kine. Cak i ako neki Srbin prvi razvije proces, nece imati izbora pa ce to razviti u stranoj zemlji posto u Srbiji nece dobiti podrsku. Znaci oni ce je iskoristiti da naprave jos vece botove od nas Balkanaca tako da na to ne mozemo racunati…moracemo ici tezim putem a to je kroz stvaranje uspijesnih primjera i pokazivanja da postoji drugaciji put, umrezavanje sa drugim ljudima koji zele promjene i mukotrpnim radom na podizanju svijesti stanovnistva…da se polako stvori promjena ili pobuna robota 
.
@drUbipacijentic
886/5000
Надам се да ће превод преводиоца бити релативно тачан;) Користим ћирилицом, јер иако не знам српски, згодније је читати такав писани текст. Читајући вашу причу, видео сам и своју домовину. Пропорције и бројеви су потпуно различити, али последњих неколико година имали смо огроман талас исељавања. Имам утисак да су земље нашег региона резервоар јефтине радне снаге за Запад. И област економске експанзије. Користећи механизме права Европске уније, земље попут Њемачке или Француске траже снажнију овисност о економијама попут Пољске и Словачке. А што се тиче огромног броја студената - када сам започео студије из области националне безбедности 2005. године, у Пољској је постојао само један универзитет који ради ове студије. Кад сам то завршио 2010. године - овај факултет је био на сваком универзитету.